Kockanje ima mnogo lica. Sa jedne strane, kockanje mo?e biti neverovatno interesantan vid zabave, sa druge strane mo?e da izazove ozbiljnu zavisnost. Neki ljudi mogu u?ivati u kockanju na opu?ten i zdrav na?in, dok neki ljudi mogu postati beznade?no zavisni bez ?anse da se izbore sa bole??u.

U ovom ?lanku, istra?i?emo za?to kockanje izaziva zavisnost, koji su razlozi za razvijanje te zavisnosti i za?to su neki ljudi podlo?niji istoj u odnosu na druge.

Tabela sadr?aja:

• Tipovi kockara
• Da li je sve u novcu?
• Uzroci zavisnosti od kockanja
• Kako dizajn igre uti?e na razvijanje zavisnosti

Tipovi kockara i rizici za razvijanje zavisnosti od kockanja

Za?to neki ljudi mogu da u?ivaju u kockanju kao bezbri?noj zabavi, ali drugi ljudi razvijaju opasnu zavisnost? Ovo se mo?e objasniti ?injenicom da razli?iti ljudi do?ivljavaju kockanje na razli?ite na?ine. Robert L. Custer, M.D., jedan od pionira u oblasti le?enja patolo?kog kockanja, prepoznaje ?est tipova kockara.

1. Profesionalni kockari
2. Antisocijalni kockari
3. Povremeni dru?tveni kockari
4. Ozbiljni dru?tveni kockari
5. Kockari koji tra?i olak?anje i beg od stvarnosti
6. Kompulsivni kockari

Svaka grupa ima svoje razloge za?to se kocka, ?to direktno uti?e na to da li ?e odre?ena osoba razviti zavisnost od kockanja.

1. Profesionalni kockari

Za profesionalne kockare, kockanje nije aktivnost koju oni smatraju zabavom ili u?ivanjem. Kockanje je njihova profesija, i njihov glavni izvo prihoda. Ovaj tip igra?a nije vrlo ?esta pojava u online kazinima, jer su igre konfigurisane na takav na?in da favorizuju kazino. Ipak, igra?i koji profesionalno iskori??avaju bonuse ili broje karte na blekd?eku mogu biti relevantna podkategorija tipa profesionalnih kockara.

Profesionalni kockari imaju male ?anse da razviju zavisnost od kockanja. Oni se kockaju na logi?an i sistemati?an na?in, sa jasnim planom i strategijom. Njihovi razlozi za?to se kockaju, su tako?e vrlo druga?iji od razloga koji imaju dru?tveni kockari.

2. Antisocijalni kockari

Kao i profesionalni kockari, antisocijalni kockari tako?e na kockanje gledaju kao na?in da zarade novac. Ipak, za razliku od profesionalnih kockara, ovi kockari imaju tendenciju da koriste nelegalne metode kako bi napravili profit. Ovi igra?i tra?e na?in kako da ostvare prednost u odnosu na kazino i ne boje se da prekr?e zakon kako bi stigli do cilja. Koriste name?tene me?eve u sportskom kla?enju, obele?avaju karte u kazino igrama i tako dalje.

Antisocijalni kockari obi?no ne razvijaju zavisnost od kockanja. Ali oni mogu da iskoriste kockarsku zavisnost kao izgovor ako if njihove ilegalne aktivnosti stave u neprijatnu situaciju.

3. Povremeni dru?tveni kockari

Povremeni dru?tveni kockari gledaju na kockanje kao na formu zabave. ?esto u?estvuju u aktivnostima koje su vezane za kockanje sa svojim prijateljima, koriste kockanje kao vid dru?tvenog zbli?avanja, kao na?in da se distanciraju od svakodnevnog ?ivota i kao vid relaksacije.

Kockanje nema posebno negativnog uticaja na ovaj tip igra?a. Njihov porodi?ni, socijalni i ?ivot na poslu nikako nije pogo?en njihovim hobijem. U pore?enju sa drugim tipovima kockara, ovi kockari imaju balansiran i zdrav odnos prema kockanju.

4. Ozbiljni dru?tveni kockari

Kao ?to i samo ime indicira, ovi igra?i su vrlo srodni sa ?neozbiljnim" povremenim kockarima, ali su mnogo vi?e posve?eni. Kockanje je jedna od najzastupljenijih vrsta zabave i jedan od naj?e??ih na?ina na koji ozbiljni dru?tveni kockari provode svoje vreme. Ali je i dalje ni?e na listi prioriteta od familije, prijatelja, katijere i tako dalje. Oni mogu da kontroli?u svoje kockarske navike.

5. Kockari koji tra?i olak?anje i beg od stvarnosti

Dok povremeni i ozbiljni dru?tveni kockari igraju da bi se zabavili, kockari koji tra?e olak?anje i beg od stvarnosti koriste kockanje da bi blokirali sve negativno u svom ?ivotu. To mo?e biti bilo ?ta, ose?anje dosade, samo?e, besa ili depresije. Ako mentalno stanje igra?a postane gore i ne postoji zdrav na?in da se nosi sa tim negativnim emocijama, njegove kockarske navike ?e se vrlo verovatno pokvariti tako?e. U najgorem slu?aju, mogu postati zavisnici.

6. Kompulsivni kockari

Kompuslivni kockari (tako?e poznati kao problemati?ni kockari ili zavisnici od kockanja) nemaju kontrolu nad svojim kockarskim navikama. Kockanje je najva?nija stvar u njihovim ?ivotima i spremni su da plate svaku cenu i da ?rtvuju bilo ?ta kako bi se kockali. Kockanje ima izrazito negativan uticaj na njih.

U narednom delu ?lanka specijalno ?emo se fokusirati na ovaj tip kockara - kompulsivne, problemati?ne i zavisne kockare.

Da li je sve u novcu?

Ukratko, ne, nije se u novcu. Kada su ljudi po prvi put izu?avali problemati?no kockanje, neki su smatrali da je novac glavni pokreta? i glavni problem kod osoba koje imaju ovu bolest zavisnosti. Ali vremenom, nau?ni radovi su pokazali da to u ve?ini slu?ajeva nije tako. A zabluda, da su zavisnici optere?eni sa vizijom bogatstva i raskala?nog ?ivota je ne samo neta?na, nego i ?kodi pojedincima koji su u problemu.

Ne ka?emo da novac ne igra vrlo bitnu ulogu u ?ivotu nekoga sa problemati?nim kockarskim navikama, ali to nije izvor njihove nesre?ne bolesti zavisnosti tako?e. O razlozima koji dovode do bolesti zavisnosti bavimo se u narednim sekcijama ovog ?lanka, odnosno biolo?kim faktorima i psiholo?kim faktorima.

Finansijski ciklus problemati?nog kockara

Ali pre toga, pogleda?emo kako problemati?no kockanje uti?e na finansijsku stabilnost individue. Finansijski ciklus koji ?emo ovde prikazati je ?iroko prihva?en, a napravio ga je Dr. Henry Lesieur. Primetite li neku od spomenutih tendencija kod sebe, predla?emo da pro?itate na? ?lanak o dijagnosticiranju problemati?nog kockanja i simptomima kako bi bili sigurni da ne razvijate neku od potencijalno opasnih navika.

Bitno je primetiti da se finansijski ciklus, naziva ?ciklusom" sa razlogom. Mo?e se posmatrati kao spirala koja se ponavlja zauvek, ali svako ponavljanje dovodi problemati?nog igra?a u sve gore ?ivotne situacije dok na kraju ne dotaknu dno. Ovaj ciklus se mo?e prekinuti, ali najidealnije bi bilo da se to desi kada osoba sa problemom zatra?i pomo?. Ipak, ako se ne tretira na pravi na?in mo?e da dovede do tragi?nih posledica.

1. Obilje finansija koje su zaparavo ?omogu?iva?" kockanja.

Na samom po?etku, kockar ima dovoljno novca da se kocka koliko god on to ?eli. Njihove opklade su najvi?e u tom momentu. Ovo je posebno opasno za igra?e koji su stvorili ?otpor" prema ni?im opkladama i naprosto ne mogu do?iveti isto uzbu?enje ako se ne klade sa velikim iznosima. Osoba koja ima te?ak slu?aj zavisnosti od kockanja mo?e sav svoj novac koji poseduje vrlo lako da sagori u samo nekoliko dana, a ?ak u nekim slu?ajevima u svega nekoliko sati, dok jur taj adrenalinski ugo?aj.

2. Smanjenje finansija kao inhibitor kockanja

Pre ili kasnije, problemati?ni kockar po?inje da ostaje bez novca, iako nije kompletno ?vorc. Ose?aja anksioznosti, kajanja i melanholije su vrlo ?esta u ovom stadiumu ciklusa. Koncept "vijanja gubitaka" tako?e pokazuje svoju ru?nu glavu u ovom trenutku. Igra?i sa problemom ose?aju potrebu da povrate sav izgubljeni novac, ali te se jako retko de?ava i obi?no se zavr?ava time da jo? vi?e novca bude izgubljeno.

3. Nedostatak novca kao izvor duga i egzistencijalnih nevolja

Ovaj deo ciklusa nastaje onda kada igra? sa problemom u potpunosti izgubi sav novac. Ose?anja anksioznosti i melanholije sasvim razumljivo prerastaju u o?aj i poneka ?ak i deporesiju. U zavisnosti o ozbiljnosti stanja u kom se kockar nalazi i snage volje, igra? mo?e biti u mogu?nosti da u potpunosti prekine sa kockanjem odre?eni kra?i vremenski period. Me?utim, to mo?e postati vrlo te?ko, jer kockari sa ozbiljnim problemom mogu ose?ati sli?ne probleme kao da prolaze kroz krizu od manjka opojnih droga kada se prestanu kockati.

Ciklus se zavr?ava i resetuje, kada igra? do?e do novca kojim se mo?e kockati. Taj novac mo?e dolaziti iz raznih izvora, recimo od mese?ne plate ?to je najmanji problem, do nekih vrlo problemati?nih na?ina kao ?to su pozajmljivanje novca od familije, prijatelja, ali i zelena?a. Neki ?ak po?nu da se bave kriminalnim radnjama kako bi do?li do novca.

?ta uzrokuje i produbljuje zavisnost od kockanja?

Kada se govori o bolestima zavisnosti, vrlo je bitno shvatiti da se one nikada ne razvijaju zbog samo jednog faktora. Oni su kombinacija sli?nih faktora koji kreiraju kompleksnu mre?u okida?a, prisila i ?elja, koje rezultiraju problemati?nim pona?anjem kao krajnjim ciljem. Ovi faktori mogu biti podeljeni u slede?e grupe: biolo?ki, psiholo?ki, socijalni i duhovni uticaj. Ovaj koncept je tako?e poznat kao Bio-Psiho-Socijal-Duhovni Model Zavisnosti.

Za zavisnost of kla?enje, mi ?emo se fokusirati na prva dva tipa faktora: biolo?ke i psiholo?ke. Oni su podr?ani konkretnim dokazima i mogu se kriviti za ve?inu problema koji se javljau zbog problemati?nog kockanja. Re?avanjem nekih koncepata ove bolesti, potrudi?emo se da razbijemo neke zablude i da na bolji na?in unesemo vi?e razumevanja u ovaj razgovor.

Biolo?ki faktori

Neki ljudi su definisali zavisnost kao "hroni?nu bolest mozga". Ali ova definicija je previ?e jednostavna. Tako?e, ova definicija mo?e da uti?e na kockara, koji pretpostavlja da je ?bolestan" i da ne mo?e u?initi ni?ta povodom toga. Ovo je naravno, apsolutno pogre?an pristup. Ali ova definicija nam daje nekoliko interesantnih informacija.

Prvo, otprilike 50% zavisnosti je bazirano na li?noj biologiji. Sa druge strane, ideja da se ljudi navuku na supstance i aktivnosti je tehni?ki neta?na. U stvarnosti, oni postanu zavisni na hemikalije koje lu?i njihov mozak kao odgovor na spolja?nje stimulanse. Tako?e, ljudi sa zdravim mozgom lak?e razvijaju bolesti zavisnosti od onih koji imaju psiholo?ke poreme?aje. Ljdski mozgovi su ?programirani" na taj na?in da tra?e ponavljanje ugodnih aktivnosti i iskustava. To su stvari koje nam poma?u da pre?ivimo, kao ?to su jelo, pi?e i pravljenje beba. Psiholozi i biolozi zovu ove radnje "motivisanim pona?anjem".

Ipak, mozak mo?e da se adaptira na nove stimulanse i ?ak i da po?ne da ih tretira kao jednako bitne, ako ne i bitnije, od onih koje smo ve? naveli. Ovo je biolo?ki proces tokom kojeg osoba razvija svoju zavisnost. Kako zavisnost po?ne da napreduje, nadalje uti?e na mozak i ?ak pravi psiholo?ke promene u strukturi istog. Ukupno, postoji ?est krivaca u ovom procesu:

Tri dela mozga:

• Cerebralni Korteks
• Amygdala
• Hypothalamus

Tri hemikalije u mozgu:

• Seratonin
• Dopamin
• Norepinephrine

Cerebralni Korteks

Promene u cerebralnom korteksu rezultiraju ka pove?anju tendencija prema impulsivnom i kompulsivnom pona?anju. Ove promene su razlog za?to osobe sa zavisno??u ne mogu da donose pametne i zdrave odluke. Umesto toga, oni se pona?aju na rizi?an i nezdrav na?in.

Amygdala

Amygdala se povezuje sa iskustvom i emocijama. Pozitivna i negativna iskustva kreiraju asocijacije koje poma?u mozgu da anticipira ?ta ?e se tek dogoditi. Na primer, igra? koji se kocka svake srede nakon ?to zavr?i sa poslom i nakon ?to ru?a u svom omiljenom restoranu. Njihov mozak o?ekuje ovakvo pona?anje da se ponavlja svake nedelje i tako formira naviku.

Ali ako igra? odlu?i da prestane sa kockanjem i nastavi da ponavlja svoje rutine samo bez kockanja, oseti?e simptome krize, jer ?e njihov mozak da o?ekuje nalet dobrih ose?anja. Iz tog raqzloga kockanje mo?e da uti?e na osobu da se vrlo lako vrati svojim starim lo?im navikama.

Hypothalamus

Hypothalamus je usko povezan sa ljudskom mogu?no??u da se nosi sa stresom. Mnogi kockari, problemati?ni i oni manje problemati?ni, koriste kockanje kao mehanizam sa kojim se bore protiv stresa i stresnih situacija. Na?alost, bolest zavisnosti smanjuje mogu?nost osobe da se nosi za stresom efikasno. To formira stra?an krug u kom zavisnik tra?i u kockanju na?in da se nosi sa razli?itim nivoima stresa. Prevelika popustljivost prema sebi kada je kockanje u pitanju, dovodi igra?e do te?kih situacija, koje kreiraju dodatni stres. Ali ako se kockanje prekine, naknadni problemi mogu da dovedu do jo? vi?e stresa.

Seratonin

Za serotonin, kao suprotnost dopaminu, se smatra da je istinska "hemikalija sre?e". Niski nivoi seratonina izazivaju melanholiju i ?ak depresiju. Ljudi koji su zavisnici ?esto imaju velike promene raspolo?enja. Seratonin se tako?e povezuje sa motivacijom i pona?anjima koja se vezuju za motivaciju (jedenje, pijenje itd.). Problemati?ni kockari imaju abnormalnosti u nivou seratonina, ?to mo?e dovesti do problema sa motivisanim pona?anjima (na primer, zaboravljanje da se jede ili ostajanje celu budan bez sna zbog kockanja).

Zanimljivo, seratonin je povezan sa simptomom ?jurenja gubitaka", tendencijom koja se mo?e na?i kod svakog tipa kockara na svetu. Seratonin i dopamin izgleda ?ine igra?e manje osetljivim na gubitke, odnosno na ose?aj razo?arenja. Kada igra? u?e u lo?u seriju, normalno je da prekine sa kockanjem. Sa druge strane, kockar koji je postao bezose?ajan na negativna ose?anja koja su povezana sa gubitkom novca , ?e nastaviti sa igrom mnogo du?e.

Dopamin

Dopamin je vrlo ?vrsto povezan sa procesima koji su u sprezi sa amygdala delom mozga. Suprotno popularnom mi?ljenju, dopamin nije ?sre?na hemikalija", ve? upravlja sistemima nagra?ivanja u na?em mozgu. Izvo?enjem akcije koja se smatra "po?eljnom" osloba?a se dopamin u mozgu. Ovakav nalet hemikalija ?esto se do?ivljava kao bla?eni ose?aj, zbog ?ega se ljudi ose?aju primorani da ponove ovo pona?anje. Dok se kockaju, i rekreativci i problemati?ni kockari imaju vi?e nivoe dopamina nego ?to je normalno.

Noradrenalin

Noradrenalin je hemikalija koja priprema i motivi?e telo i mozak za akciju. Pove?ava budnost i uzbu?enje i poma?e pri pohranjivanju i ponovnom prizivanju ose?anja. Tako?e izaziva nemir i stres. Naravno, najvi?i nivoi se ose?aju prilikom opasnih situacija, kada instinktivno pona?anje uklju?uje svoje alarme.

Zanimljivo, i problemati?ni i neproblemati?ni kockari imaju vi?i nivo noradrenalina kada se kockaju. To bi moglo biti razlog da se toliko igra?a potpuno uroni i izgubi dok se kocka. Pored toga, hemikalija je povezana sa relapsima, senzibilizacijom nagrade (kada se osoba progresivno vi?e uzbu?uje istim stvarima), pa?njom i senzacijom.

Psiholo?ki faktori

Kao ?to smo ve? napomenuli, zavisnost je kompleksan sistem me?usobno povezanihfaktora koji se zovu Bio-Psiho-Socijalno-Duhovni Model Zavisnosti. Ali ze?ija rupa je mnogo dublja nego se to misli na prvi pogled. Svaki faktor ima svoje podele i pristupe. Ovo se odnosi i na psiholo?ke aspekte zavisnosti tako?e.

Specijalisti su poku?ali da na?u jedan psiholo?ki pristup koji obja?njava zavisnost od kockanja na direktan na?in, ali nisu uspeli. Najbolji i najprihva?eniji u teoriji je "integrisani model" koji su napravili psiholozi Blaszczynski i Nower.

Integrisani model priznaje primenjive istine iz drugih psiholo?kih teorija (u?enje, kognitivne, zavisnost, osobnost i psiho-analiza) i povezuje ta?ke me?u njima da kreira sveobuhvatnu teoriju. U ovom slu?aju, Blazczynski i Nower podelili su problemati?ne kockare na tri razli?ite kategorije na osnovu potencijalnog rezonovanja koje stoji iza njihove zavisnosti:

• Emocionalno ranjivi kockari
• Bihevioralno uslovljeni kockari
• Kockari na biolo?kom nivou

Ova teorija prihvata da svi problemati?ni kockari pokazuju sli?ne simptome nezdravih navika, ali glavno poreklo ovih tendencija je vrlo razli?ito. Bez obzira na to, istra?iva?i isti?u da su vi?estruki aspekti, poput spoljnih faktora, centralne uloge uzbu?enja igra?a, kondicioniranja (procesi u?enja koji uzrokuju da osoba reaguje na ne?to na specifi?an na?in, poput ose?aja sna?ne ?elje za igranjem slotova ?im ?uje specifi?nu muziku slotova) i kognitivne distorzije (iluzije) pojavljuju se u sve tri kategorije.

Emocionalno ranjivi kockari

Emocionalno ranjivi kockari igraju kako bi pobegli od negativnih stvari u svom ?ivotu. Ovaj tip kompulsivnog kockara je obi?no emocionalno uznemirena, ima slabe sposobnosti prevladavanja i socijalno su izolovani i imaju nizak nivo samopo?tovanja. Najbolji na?in da im se pomogne je kroz savetovanje i le?enje osnovnih emocionalnih o?te?enja, a tako?e im se poma?e u stvaranju zdravijih ve?tina suo?avanja.

Bihevioralno uslovljeni kockari

Ovaj tip kockara je upetljan u svoja kompluzivna pona?anja. ONi su vrlo podlo?ni svakodnevnim okida?ima i vrlo ?esto ponavljaju svoja pona?anja iznova i iznova. Konsultacije za treniranim profesionalcima su obi?no najbolji na?in da se ovakvi kockari odviknu od ovakvih pona?anja.

Kockari na biolo?kom nivou

Ovi igra?i su ?rtve svog biolo?kog ?spajanja". Genetski i neurohemijski faktori rezultiraju uskoro konstantnoj potrebi za stimulacijom i impulsivnim akcijama. Medikamenti, zajedno sa terapijom, mogu pomo?i kockarima da prestanu biti robovi svojih navika i pomo?i im da donose bolje odluke.

Kako dizajn igre uti?e na razvijanje zavisnosti

Kazina, uop?te, imaju vrlo jasne planove sa igra?ima. Glavni cilj svih kazina kako tradicionalnih, tako i online je da zadr?e igra?e da igraju ?to du?e i da tro?e ?to vi?e novca. U idelnoj situaciji, kockar odlazi iz kazina zadovoljan i sa ?eljom da do?e ponovo. Ovo je poznato kao ?ubrzavanje produktivnosti kockanja". U stvarnosti, ovo zna?i ?pove?anje broj opklada koje igra? postavi tokom vremena".

Tradicionalna kazina imaju jasnu prednost u odnosu na njihove online konkurente. Zahvaljuju?i tome da su igra?i fizi?ki prisutni, kazino ima vi?e ?ansi da uti?e na igra?e kroz zaposlene, izgled kazina i dekoracije. Ali i online kazina imaju specijalne tehnike koje se igra?ima uvla?e pod ko?u.

Hajde da pogledamo i diskutujemo o razli?itim tehnikama koje dizajneri igara koriste da ?zalepe" igra?e za mobilne i laptop ekrane i da im izvuku te?ko zara?en novac.

1) Tokenizacija

Tokenizacija je kada vi menjate platnu valutu za nepto drugo ?to predstavlja novac. Samo zamislite svoj standardni poker ?ip. Ova tehnika je kori??ena u mnogim online i tradicionalnim kazinima, jer kreira ?mentalnu distancu" jer se ne shvata prava vrednost ?ipa. Ovo ?ini da bude lak?e da se kladi i tro?e ?ipovi bez da se razmi?lja koliko se novca zapravo tro?i.

2) Igrofikacija

Kao ?to ime sugeri?e, igrofikacija svoju inspiraciu uzima od mla?eg brata kockanja, video igara. Ove tehnike dolaze u velikom broju oblika i formi. Neka online kazina imaju tabele uspeha kako bi motivisali igra?e da se takmi?e me?u sobom, da onda vi?e rizikuju i naravno tro?e vi?e. Druge tehnike uklju?uju malo vi?e igara koje zahtevaju ume?e i kreirtaju ose?aj kod igra?a da su eksperti, kako bi im podigli raspolo?enje i ose?aj zadovoljstva.

3) Lak pristup razli?itim igrama

Sam koncept je vrlo jednostavan. Naime, igra? ima lagan pristup mnogim razli?itim tipovima i vrstama igara bez potrebe da otvara novi tab na brovseru ili novi sajt. Ljudi obi?no postanu vrlo lenji, pa ?ak i tako mala radnja kao ?to je otvaranje novog sajta ih mo?e demotivisati i udaljiti od igranja.

4) Nesigurnost dobijanja nagrade

Tako?e poznat kao ?varijabla neizvesnosti i odnos nesigurnosti", ova tehnika je razvijena prema teorijama o B.F. Skiner (?uveni kreator Skiner Kutije, koju je on uporedio sa slot ma?inom). Njegovo istra?ivanje pokazalo je da ljudi do?ivljavaju ja?e reakcije kada nisu sigurni da li ?e pobediti ili ne. O?ekivanje rezultata kreira neizvesnost, koja nestaje tak kada se vidi rezultat.

Iz tog razloga je kockarska industrija shvatila da mo?e motivisati kockare da igraju vi?e i br?e tako ?to im omogu?ava ?este situacije gde skoro poga?aju ili dobijaju sitne nagrade. Osoba koja o?ekuje da ?e uskoro dobiti veliku nagradu, vrlo retko ?e prestati da se kocka.

5) Porazi preru?eni u dobitke

Poznazi po nazivom "la?ne pobede", su zapravo porazi preru?eni u pobede, kao na primer na slot aparatima sa velikim brojem isplatnih linija i na?ina za dobitak. Mnogi slotovi imaju 25, 50, ili ?ak 100 na?ina da se ostvari dobitak, ?to u o?ima igra?a pove?ava ?anse za dobitkom.

Psihologija iza ovog koncepta je da ?e igra? sigurno dobiti jer postoji vi?e na?ina za dobitke. Naravno, igra?i ne pobe?uju stalno. Zbog toga igra?i se klade vi?e i nastavljaju da igraju jer ose?aju da ostvaruju dobitak . Ali dobici koji se ostvaruju na tim ma?inama su vrlo ?esto dosta ni?i od uloga koje igra? postavi. Kazino nastavlja da uzima novac igra?u, samo malo sporije, i igra? ni ne oseti da je ostao bez ozbiljne koli?ine novca.

6) Audio vizuelni pozitivni nadra?aji

Jarka svetla i sna?ni zvu?ni efekti postali neizostavni deo kockanja jo? od samih po?etaka ove industrije. Ipak, mnogi igra?i ne shvataju da su ti efekti dizajnirani da dr?e pa?nju igra?a dugo vremena.

Postoji veliki broj ljudi koji u industriji kreira najbolje audio-vizuelno iskustvo. Zvuk treba da bude glasan taman toliko da se uklopi u okru?enje, ali ne previ?e da ne bi odvla?io pa?nju. Treba da je u sinhronizaciji sa stvarima koje se doga?aju ispred igra?a. To daje igra?ima utisak da njihove radnje prave razliku i da oni direktno uti?u na ishod igre. Isto se odnosi i na vizuale. Oni su svetli i prikladni, ali do nivoa da to ne smeta samoj igrivosti. Samo ne?to u ?ta mo?ete gledati kada vam koncentracija opadne...

7) Karakteristike zona

Kada govorimo o uzrocima koji dovode do kockarske zavisnosti, ?esto spominjemo da je zavisnost vrlo ?esto mehanizam koji poti?e od negativnih emocija. "Zonu", koju je prva definisala istra?iva? Natasha Schüll, je klju? razumevanja ovog pona?anja.

"Zona", tako?e poznata kao "kockarski vrhunac", je stanje svesti kada igra? postane kompletno oma?ijan igrom . Izgube pojam o vremenu, ponekad provode?i sate za stolom, dok im ne?to ili neko ne prekinu trans.

Dve glavne komponente o kojima smo ve? pri?ali ?ine da igra?i zapadnu u trans: zvu?ni efekti i vizuali. ALi postoji i tre?i aspekt o kom dizajneri igara misle kada kreiraju ove zarazne igre. Brzina igre je najbitniji aspekt. Ako je gameplay igre suvi?e spor, igra?ima postane dosadno. Ako je suvi?e brz, onda igra?i postanu frustrirani. Dizajneri zbog toga programiraju igre da budu taman toliko brze da pogoduju igra?ima.

Ipak, postoji dodatna funkcija koja mo?e da re?i i ovaj problem Auto-play je ne?to novo na kockarskom tr?i?tu. Ova funkcija je postala sastojak u kockarskoj kulturi i niko vi?e ni ne pomi?lja da je izbaci. Ali ono ?to igra?i ne shvataju da ova funkcija mo?e biti prili?no opasna pod odre?enim okolnostima. Nakon ?to pritisnete auto-play, vi vi?e ni ne morate da igrate. Igra se igar sama, i zbog toga se mo?e desiti da ne osetite koliko dugo igrate, niti koliko ste novca potro?ili.

Zaklju?ak

Zavisnost od kockanja je mnogo kompleksnija nego ?to ve?ina ljudi to misli. U kombinaciji sa biolo?kim i psiholo?kim faktorima kreira ozbiljnog protivnika sa kojim se treba boriti. UKoliko pomislite da ste vi ili vama bliske osobe upali u zamku zavisnosti, preporu?ujemo vam da pro?itate na? ?lanak o simptomima i dijagnozama problemati?nog kockanja. UKoliko poznajete nekog ko se ve? bori sa ovim lo?im kockarskim navikama, molim vas da mu sugeri?ete na? ?lanak kako prevazi?i kockarsku zavisnost ili na?u listu centara za pomo?.